Da li mi koji smo rođeni osamdesetih godina prošlog veka, ili kasnije, imamo predstavu o tome šta je bila država koja se zvala Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija? Da li je tih, u najboljem slučaju, desetak godina bilo dovoljno da razumemo? Da li je decenija bila dovoljna da doživimo i osetimo?

Znam za Tita. Znam da ga je Ričard Barton glumio u filmu „Sutjeska“. Znam da su u filmovima o borbama iz NOB-a igrali i Jul Briner i Orson Vels. Znam da je postojao Savez pionira. Moja generacija je bila prva koja u njega nije stupila. Moja škola je devedesetih promenila ime. Ranije se zvala OŠ „Đuro Đaković“. Znam za Pokret nesvrstanih. Znam ko je bio Alija Sirotanović. Kao kroz maglu se sećam da me je stric vozio fićom kad sam bila mala. Sve to znam, ali to znanje ostaje vezano za neke, sada već davne, godine. Ne kažem da je bilo dobro, ili da nije, ali se pitam- da li SFRJ živi u nekom obliku i danas?

Pre neki dan sam dobila čokoladnu bananicu. Na foliji piše „Slavljenica“. Čokoladna bananica slavi ove godine 80. rođendan. Čitam na sajtu konditorskog preduzeća „Štark“ da je prvu bananicu 1938. napravio majstor Franja Vaja, koji je poslastičarski zanat izučio u Mađarskoj i Slovačkoj. Nakon Drugog svetskog rata, njegova fabrika je menjala vlasnike, ali ukus bananice je ostao isti. Dakle, ona traje.

Razmišljam dalje dok upijam prolećno sunce šetajući pored Dunava. Melodija se u jednom trenutku sama otkida od vodene površine i oživljava: Dunavom još šibaju vetrovi.  YU grupa! Osnovali su je u jesen 1970. godine braća Dragi i Žika Jelić, već tada iskusni muzičari. Publika je podstaknuta pozivom di-džeja Zorana Modlija smislila naziv grupi na koncertu u novembru 1970. Od tada, grupa je svaki 29. novembar slavila kao svoj rođendan koncertom u beogradskom Domu sindikata. „Duša peva“ dok „Dunavom još šibaju vetrovi“ a ja „Evo stojim tu“… A stoje i oni, što je još lepši uspeh!

Slatkiš i muzika… Sigurno to nije bila suština, ali je to preteklo… Po bananicu mogu da odem u radnju na bilo kom ćošku. Po muziku, mogu da odem u Tramvaj pab. Nije mnogo, ali mene čini srećnom. A vas?